Kratak osvrt na zdravstvene i životne prilike u Severnoj Dalmaciji između dva svetska rata

Zdravstveno stanje koje je jako teško u celoj našoj zemlji, u Severnoj Dalmaciji gde je kao nigde vezano za očajno slabu ishranu i za nehigijenske stambene uslove, pretstavlja jednu crnu stranicu. Male, niske kućice od surog kamena, pokrivene kamenim pločama, u kojima se ne zna za plafon i patos, gde se retko zna za peć, gde se puši ognjište i dim ujeda za oči i crni zidove, gde se živi u jednoj sobi sa stokom, i spava se na podu, treba imati mnogo smelosti i govoriti o nekim 'zdravstvenim prilikama'. Iz dana u dan, i za doručak, i za ručak, i večeru jede se pura, - šaka kukuruznog brašna prokuvana u vodi. I dobro je kad i toga ima svaki dan. A da nema svaki dan ni pure, govore kuće u kojima nema ni jedna muške glave iznad 14 godina, jer su svi u pečalbi, u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, da radeći, bilo koji posao, da se prehrane sami, i da još donesu i svojima u krš. U strašnoj kamenoj ravnici nema ni vode koliko treba. Često puta do najbližeg izvora ili bunara ide se kilometrima, ili se pije kišnica, koju čuvaju od kiše do kiše u kamenim cisternama. I ovaj nesretni kraj nisu poštedele bolesti, ali koje su ovde mnogo teže i bezdušnije, zbog gladi, siromaštva, nepismenosti. Hara tuberkuloza kojoj ugaruje strahovita malarija. Letnji prolivi odnose na hiljade male dece. Iz sveta se donose venerične bolesti. Leti kosi trbušni tifus, a ima i retke bolesti, gotovo nepoznate više u Evropi, to je skorbut, koja nastupa isključivo zbog slabe, jednostrane ishrane.

(Severna Dalmacija, nekad i sad, Beograd, 1939.)